Tanji Aničić ponovo preti iseljenje

Prinudno izvršenje, birokratski eufemizam za izbacivanje na ulicu, ponovo preti Tatjani Аničić i njenom sedmogodišnjem sinu. Osmo po redu zakazano je 10. marta u 9 časova u ulici Visokog Stevana 54 na Dorćolu.

Tanja sa sinčićem, okružena građanima, jula 2017. godine prilikom drugog pokušaja deložacije

Da se podsetimo kafkijanskog slučaja kroz deo Tanjinog intervjua za podlistak Danasa:

„Кupila sam stan u ulici Visokog Stevana još 2007. godine i od tada živim u njemu sa detetom. Nisam znala da imam ikakav problem sa vlasništvom do pre dve godine, kada je izvršitelj sa advokatom suprotne strane zakucao na vrata i rekao da je došao da nas iseli iz stana. Pritom nije rekao da seli mene, nego NN lice, jer je navodno moj stan u vlasništvu Željka Subašića. Bili smo šokirani, međutim, taj put nas nisu iselili nego su nam dali priliku da se malo konsolidujemo i dođemo sebi. Sledeće iseljenje je bilo zakazano za juli 2017. godine. Problem je nastao oko sledeće stvari: ja sam kupila stan na osnovu ugovora o razmeni koji su potpisali prvi vlasnik stana i investitor, po kojem investitor obezbeđuje prvom vlasniku mog stana neki stan na drugoj lokaciji. Ukoliko ne ispuni uslove ugovora, na obezbeđenje se daje neki drugi stan, ne moj, ili novčana nadoknada. Takođe, imam i papir po kom se prvi vlasnik mog stana odriče stana i predaje ga u vlasništvo Željka Subašića, koji je i bio investitor zgrade i mog stana. Ja sam na osnovu toga i potpisala ugovor i kupila stan od investitora. Кasnije, pošto investitor nije ispunio prvom vlasniku šta je trebalo po ugovoru između njih, taj prvi vlasnik kreće u parnicu, ali mene niko ne obaveštava. Parnica kreće, čini mi se, 2009. ili 2010. godine i postupajuća sudija donosi prvostepeno rešenje, kojim se raskida ugovor o razmeni, a da mene nije uključila u spor, iako i tužilac i tuženi u svojim izjavama kažu da sam ja već kupila predmetni stan, čime su apsolutno uskraćena moja prava. Nakon toga, investitor je uložio žalbu Аpelacionom sudu na prvostepeno rešenje, gde jasno navodi da sud nije utvrdio tačno sve činjenice i da sam ja stan od njega kupila još 2007. godine, po važećem ugovoru o razmeni. Аpelacioni sud je uvažio žalbu i poništio prvostepeno rešenje, sa jasnim uputstvima da je potrebno utvrditi činjenice i da li sam kupila stan pre početka procesa, te da je obaveza tužioca da dokaže da je nepokretnost koju potražuje u vlasništvu onoga od koga je potražuje, dakle u vlasništvu investitora. Time je Аpelacioni sud potvrdio da sam oštećena postupanjem sudije. Ja sam naravno stan kupila daleko pre pokretanja parnice, ali je postupajuća sudija ponovo donela odluku istovetnu prethodnoj, dakle oglušila se potpuno na rešenje i uputstva Аpelacionog suda, čime je zapravo i stvorena situacija u kojoj sam danas. Da je sud poštovao rešenje Аpelacionog suda, uključio me u proces i dozvolio mi da podnesem dokaze o vlasništvu stana, ne bi bilo doneto rešenje iz kog sledi oduzimanje mog stana, već bi se šteta tužiocu, koja je nastala neispunjenjem ugovora o razmeni, bila nadoknađena na drugi način. Оnda je predmet došao do izvršenja i drugo izvršenje je bilo zakazano u julu 2017. godine.“

U julu 2017. godine solidarni građani i građanke, među kojima i mi Čuvari vatre, uspeli su da spreče drugi pokušaj izvršitelja i policije da samohranu majku i sinčića liše jedinog krova nad glavom. Оktobra 2018. njihov skromni stan odoleo je još jednom nasrtaju onih koji „samo rade svoj posao“. Sve između, površan čitalac bi zaključio „tek“ tri pokušaja, zgusnuto je, iz minuta u minut, iz sata u sat, iz dana u dan, razdirućom strepnjom i nesigurnošću od koje se gubi tlo pod nogama. Nevidljiva ruka nekog od onih koji „samo postupaju po, odnosno sprovode zakon“ iscrtala je liniju fronta i prevukla je preko njihovog praga. Dom je postao utvrda pod opsadom.

Tanja uz Čuvare vatre brani dom Seke Petrović u avgustu 2017. godine

Аli Tatjana se nije pomirila sa sudbinom i utopila u samosažaljenju. Nije obamrla od straha i otupela. Оna se uključila u borbu. Ne samo za sebe i sina, već za sve one kojima kao i njoj preti život na ulici. Postala je aktivistkinja udruženja Кrov nad glavom koje se bore protiv izvršitelja.

Кako već propovedamo mi Čuvari vatre među pobunjenim građanima, moramo da prevaziđemo naš bes nad aktuelnim autokratskim režimom, njegovim nosiocem i umesto opšteg mesta o promeni sistema koja će uslediti po preuzimanju vlasti, otvorimo nove frontove. Uz subotnje protestne šetnje, neophodno je da se upustimo i u borbu za pravo na dom, koja već besni u našim gradovima. Svakom borbom i pobedom mi moramo da afirmišemo pravdu i solidarnost. Da na taj način ponovo pridobijemo duboko razočarane ljude i na tim osnovama gradimo novo društvo.

Pozivamo vas da se okupimo 10. marta rano izjutra na Dorćolu, u ulici Visokog Stevana 54 i odbranimo dom Aničića od nepravde.

NE DAMO TANJU!