Велика победа у борби против деложација

Добрила Петровић приликом једног од протеста

Део фејсбук објаве нашег активисте Игора Митровића који је уједно учествовао и у борби против принудних исељења

Нико гладан и без дома III део

Таман сам, у прошлом броју овог нашег рото-романа, онако слатко искритиковао (не)ефикасну борбу против присилних деложација, кад ето – след догађаја ме је, на срећу одмах демантовао. Наиме, Уставни суд је пресудио да Добрила Петровић има право на дом.

Подсетићу да су Добрила, њена кћерка Снежана и њено двоје малолетне деце, исељени из стана у Његошевој улици и то баш 5. октобра 2017 године. У галерији можете видети како је све то изгледало. Од тада се њихов живот може подвести под, ни мало пријатним називом, „потуцање“. Српска напредна странка им је, дан након избацивања на улицу, бесрамно понудила да им плаћа једногодишњу кирију уз услов да потпишу још бесрамније саопштење за медије у стилу „Хвала Вучићу“. У стању шока, забринути за своју будућност и ухваћени на брзину Петровићи су пристали на тај дил са ђаволом. И не треба их осуђивати због тога, ко зна како би смо и ми поступили да се нађемо у тако незавидној ситуацији.
Тих годину дана брзо је прохујало и од тада су Петровићи били принуђени да изнајмљују неки мемљив станчић на Карабурми јер за боље од тога једноставно нису имали новаца. Добрили се сво ово време, од и онако мале пензије, одбијају трошкови исељења.

Поглдедајте снимак са принудног исељења породице Петровић у Његошевој улици

Безглаво бежећи од „злог“ комунизма и хрлећи у овај суперсегамега капитализам успели су да нас убеде да заборавимо на најоосновнија људска права, која нису само наслеђе социјализма већ, пре свега, цивилизације. Уместо Права очи нам замагљују некаквим „светињама“ у Црној Гори. А Право на дом јесте неприкосновено људско право.
Европски суд каже: „дом чине просторије са којима је појединац остварио довољно јаку, континуирану повезаност, без обзира на то да ли ту станује законито или не. Он није ограничен на стан или кућу, већ то може бити и камп-кућица или други простор ако га појединац оправдано сматра својим домом и тако га и користи. Право на дом може бити нарушено само ако постоји оправдана друштвена потреба.“

У случају Петровића из његошеве није постојала „оправдана друштвена потреба“ и Уставни суд је 26. децембра 2019. усвојио Добрилину уставну жалбу и поништио пресуду Апелационог суда у којој се тврди да „после смрти супруга није стекла својство закупца на неодређено време, на основу које је и исељена“. Опширније о овој пресуди овде

Ова пресуда је преседан који ће у будућности одређивати судску праксу за још стотине, ако не и хиљаде, сличних случајева, али је уједно и највећа победа у двоипогодишњој борби против присилних деложација. И на томе треба честитати, пре свега упорној Добрили, али и свим активистима и активисткињама који су се неуморно супротстављали неправди.

Са друге стане, системског решења за проблеме становања нема ни на видику.
Из горепоменутог „омраженог“ социјализма Србија је изашла са 95% популације која је имала некретнину у свом власништву. Данас је тај проценат 60% а и даље се рапидно смањује. Купити стан по тржишној вредности у данашње златно доба је права немогућа мисија а изградња социјалних станова обично је предизборни ад хок игроказ који касније згодно послужи за удомљавање другог ешалона партијских послушника и њихових љубавница.

Једино решење за бескућништво, али и за глад (јер тако пише у наслову ове трилогије) које ми се врзма по глави јесте њено височанство: правилнија расподела друштвеног богатства (ух, како то једноставно звучи, зар не?). И заиста, како смо дошли довде да један Мали има 50 станова, а притом није грађевински предузимач и читав живот је провео музући државну сису, а да истовремено породице са малом децом терамо да живе на улици..? Нећу да кажем да је решење да „ногом“ отимамо станове богатима и дајемо их сиромашнима али би ту могао да помогне један леп Закон о пореклу имовине, који би важио од 1990. па до данас. Да видимо како су данашњи богаташи стекли свој први милион, па коме се како заломи.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s