Не дамо Тању!

Татјана је једна од нас. Не крхка женица која ће побудити сажаљење, већ боркиња и другарица за коју ћемо увек притећи у помоћ. Уз хероину Марију Лукић, лавовски храброг Александра Обрадовића и још многе знане и незнане јунаке, наша Тања припада онима због којих и са којима вреди живети у Србији.

Tања са синчићем, окружена грађанима, јула 2017. године приликом другог покушаја деложације

Принудно извршење, бирократски еуфемизам за избацивање на улицу, поново прети Татјани Аничић и њеном седмогодишњем сину. У полицијској станици је сазнала да је извршитељ затражио од њих асистенцију 31. октобра ујутро.

У јулу 2017. године солидарни грађани и грађанке, међу којима и ми Чувари ватре, успели су да спрече други покушај извршитеља и полиције да самохрану мајку и синчића лише јединог крова над главом. Октобра 2018. њихов скромни стан одолео је још једном насртају оних који „само раде свој посао“. Све између, површан читалац би закључио „тек“ три покушаја, згуснуто је, из минута у минут, из сата у сат, из дана у дан, раздирућом стрепњом и несигурношћу од које се губи тло под ногама. Невидљива рука неког од оних који „само поступају по, односно спроводе закон“ исцртала је линију фронта и превукла је преко њиховог прага. Дом је постао утврда под опсадом.

Али Татјана се није помирила са судбином и утопила у самосажаљењу. Није обамрла од страха и отупела. Она се укључила у борбу. Не само за себе и сина, већ за све оне којима као и њој прети живот на улици. Постала је активисткиња удружења Кров над главом које се боре против извршитеља.

Ова фотографија је настала на првомајском протесту прошле 2018. године. Насмејана жена крајње лево је Татјана Аничић, самохрана мајка седмогодишњег синчића. Њима је наша држава пресудила да живе у бескућништву.

Да се подсетимо кафкијанског случаја, о коме семо већ писали, кроз део Тањиног интервјуа за подлистак Данаса:

„Купила сам стан у улици Високог Стевана још 2007. године и од тада живим у њему са дететом. Нисам знала да имам икакав проблем са власништвом до пре две године, када је извршитељ са адвокатом супротне стране закуцао на врата и рекао да је дошао да нас исели из стана. Притом није рекао да сели мене, него НН лице, јер је наводно мој стан у власништву Жељка Субашића. Били смо шокирани, међутим, тај пут нас нису иселили него су нам дали прилику да се мало консолидујемо и дођемо себи. Следеће исељење је било заказано за јули 2017. године. Проблем је настао око следеће ствари: ја сам купила стан на основу уговора о размени који су потписали први власник стана и инвеститор, по којем инвеститор обезбеђује првом власнику мог стана неки стан на другој локацији. Уколико не испуни услове уговора, на обезбеђење се даје неки други стан, не мој, или новчана надокнада. Такође, имам и папир по ком се први власник мог стана одриче стана и предаје га у власништво Жељка Субашића, који је и био инвеститор зграде и мог стана. Ја сам на основу тога и потписала уговор и купила стан од инвеститора. Касније, пошто инвеститор није испунио првом власнику шта је требало по уговору између њих, тај први власник креће у парницу, али мене нико не обавештава. Парница креће, чини ми се, 2009. или 2010. године и поступајућа судија доноси првостепено решење, којим се раскида уговор о размени, а да мене није укључила у спор, иако и тужилац и тужени у својим изјавама кажу да сам ја већ купила предметни стан, чиме су апсолутно ускраћена моја права. Након тога, инвеститор је уложио жалбу Апелационом суду на првостепено решење, где јасно наводи да суд није утврдио тачно све чињенице и да сам ја стан од њега купила још 2007. године, по важећем уговору о размени. Апелациони суд је уважио жалбу и поништио првостепено решење, са јасним упутствима да је потребно утврдити чињенице и да ли сам купила стан пре почетка процеса, те да је обавеза тужиоца да докаже да је непокретност коју потражује у власништву онога од кога је потражује, дакле у власништву инвеститора. Тиме је Апелациони суд потврдио да сам оштећена поступањем судије. Ја сам наравно стан купила далеко пре покретања парнице, али је поступајућа судија поново донела одлуку истоветну претходној, дакле оглушила се потпуно на решење и упутства Апелационог суда, чиме је заправо и створена ситуација у којој сам данас. Да је суд поштовао решење Апелационог суда, укључио ме у процес и дозволио ми да поднесем доказе о власништву стана, не би било донето решење из ког следи одузимање мог стана, већ би се штета тужиоцу, која је настала неиспуњењем уговора о размени, била надокнађена на други начин. Онда је предмет дошао до извршења и друго извршење је било заказано у јулу 2017. године.“

Један призор из дома под опсадом

Татјана је једна од нас. Не крхка женица која ће побудити сажаљење, већ боркиња и другарица за коју ћемо увек притећи у помоћ. Уз хероину Марију Лукић, лавовски храброг Александра Обрадовића и још многе знане и незнане јунаке, наша Тања припада онима због којих и са којима вреди живети у Србији.

Како већ проповедамо ми Чувари ватре међу побуњеним грађанима, морамо да превазиђемо наш бес над актуелним аутократским режимом, његовим носиоцем и уместо општег места о промени система која ће уследити по преузимању власти, отворимо нове фронтове. Уз суботње протестне шетње, неопходно је да се упустимо и у борбу за право на дом, која већ бесни у нашим градовима. Сваком борбом и победом ми морамо да афирмишемо правду и солидарност. Да на тај начин поново придобијемо дубоко разочаране људе и на тим основама градимо ново друштво.

Видимо се 31. октобра, рано изјутрa на Дорћолу, у улици Високог Стевана 54

НЕ ДАМО ТАЊУ!

БЕЗ ДОМА НИКО!

Тања уз Чуваре ватре брани дом Секе Петровић у августу 2017. године

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s